После релативно кратког раздобља које се мери у деценијама а не вековима, интензивна примена минералних ђубрива закратко повећава приносе усева али – ако се она примењује без коришћења органских ђубрива или у интензивним дозама – долази до структурног пропадања земљишта и опадања његове плодности.


Студија о ацидификацији земљишта, коју су на Татрама у Словачкој спровели стручњаци Словачке академије наука и Универзитета Колорадо, указује шта се може десити када азотни депозит у земљишту пређе одређени ниво – што се може очекивати и у деловима Европе до 2050-те године.Региони северне Европе и источног дела САД већ се налазе на пола пута у процесу ацидификације земљишта.



До повећања нивоа азотног талога у плодном земљишту долази првенствено од индустрије и од пољопривреде (примене азотног минералног ђубрива у дужем периоду) што може да доведе до токсичног нивоа ацидификације и значајног опадања плодности земљишта као и до отицања киселина и токсичних метала у површинске воде – наводи се у овој студији објављеној у часопису Nature Geoscience. Обнова овако загађеног земљишта може се очекивати само у геолошком времену (дугом временском периоду) па се зато плодно земљиште рачуна у необновљиве природне ресурсе.


Више на:https://www.sciencedaily.com/



Наведено истраживање је само једно у низу истраживања која указују на неодрживост модерне Индустријске пољопривреде усмерене на достизање што већих приноса (и профита) уз искључиву употребу минералних ђубрива. После релативно кратког раздобља које се мери у деценијама а не вековима, интензивна примена минералних ђубрива за кратко повећава приносе усева али – ако се она примењују без коришћења органских ђубрива или у интензивним дозама – долази до структурног пропадања земљишта и опадања његове плодности.


Истраживања у Америци указују и на процес ерозије земљишта ветром и “стањивање” слоја плодног земљишта – до ког долази из истих разлога. Интензивна примена минералних ђубрива (без додатка органског) доводи до “спаљивања” површинског слоја земљишта (top soil), како то кажу фармери, зато што минерално, хемијско ђубриво разара биофлору земље која повезује њене честице па се зато површински слој претвара у прашину коју ветар лако разноси.Све ово указује на неопходност увођења органске, еколошке пољопривреде, чак и ако се занемаре даља поскупљења минералних ђубрива и значај здраве хране.


Органска пољопривреда значајно може да побољша плодност и боље здравље земљишта као и да смањи трошкове производних импута. Ово се посебно односи на смањивање употребе минералних ђубрива и њихову замену садњом одређених врста усева у плодореду или у комбинацији са главним усевима: детелина на пример, као и садња (у међуредовима главних усeва) пасуља и бораније – који узимају азот из ваздуха и таложе га у корену, односно у земљишту – могу значајно да умање потребу за азотним минералним ђубривом и да сачувају здраво земљиште.


Одржива пољопривреда тражи и успостављање бољег баланса између сточарске и ратарске производње. Ово је повезано са стањем сточарства код нас па би зато требало уклонити негативну оцену “сваштарења” код малих газдинстава. Осим за производњу меса, сточарска производња је значајна и због производње односно коришћења одлежаног стајњака, као и свињског и живинског ђубрива (ђубриво од непреживара садржи доста фосфора) – што је заправо једини пут за органску производњу хране и за дугорочно очување плодности земљишта.


Основни циљ одрживе пољопривреде је да производњом хране уједно сачува и повећа плодност земљишта а не да доводе до његове деградације.




Ратко Каролић